GAJENJE BOROVNICE PDF

Sadnja borovnica je isplativa investicija, bilo da ih sadite za prodaju ili za vlastite potrebe. Borovnica dozrijeva od lipnja do sredine rujna. Vaccinium Corymbosum — visokogrmolika vrsta borovnice, visine od 90 cm do 2 m. Visokogrmolike sorte borovnica vole umjerenije klimatske uvjete, te su stoga pogodne za sadnju u Hrvatskoj.

Author:Mezishicage Shakadal
Country:Jordan
Language:English (Spanish)
Genre:Finance
Published (Last):4 May 2010
Pages:414
PDF File Size:16.47 Mb
ePub File Size:16.74 Mb
ISBN:688-2-68720-880-5
Downloads:70666
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Samull



Borovnica je po mnogo cemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih vocaka i veoma je znacajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Najveci proizvodaci su SAD i Kanada sa oko Energetska vrednost borovnice je niska svega 60Kcal u g ploda tako daje vrlo korisna u dijetama protiv gojaznosti. Antocijani iz ploda borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala isprecavanju nastanak raznih bolesti pa i kancera kod coveka.

Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajuci, tako da je i interes proizvodaca bio zanemarljiv. Rentabilna proizvodnja ove vocne vrste moguca je jedino u odgovarajucim agroekoloskim i drugim uslovima. Nagib terena treba da je od 30 do Temperature uticu i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja.

Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije slucaj. Svetlost: Borovnica je svetoljubiva biljka. Sve ovo zahteva i optimalne ostale agroekoloske i druge uslove, kao i adekvatnu primenu agrotehnickih i pomotehnickih mera. Karakteristican simptom nedovoijne kolicine vlage je crvenilo lista.

Do ove pojave relativno cesto dolazi zbog specificnosti grade korenovog sistema borovnice, koji je veoma plitak. Najveca masa korena se nalazi na dubini od 15 od 40 cm.

Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajucim kontejnerima sa vecom ili manjom kolicinom supstrata. Mogu se saditi tokom citave vegetacije, od proleca do jeseni. Obicno su stare tri godine i bolje su razvijene od kontejnerskih. Obavezno sadni materijal treba da prati potrebna dokumentacija: certifikat o sortnoj cistoci i fitosanrtarno uverenje o zdravstvenom stanju.

Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa Zakonom o sadnom. Plodovi su sitni do srednje krupni, privlacne tamno plave boje. Pogodna je za rucnu berbu. Slabo podnosi transport. Vrlo je rodna sorta. Grozd je rastresit sa krupnim, loptastokolacastim cvrstim bobicama, svetloplave boje. Mezokarp je nakiseo, aromatican, dobrog kvaliteta. Bobice ne pucaju i ne opadaju u punoj zrelosi. Dobro podnosi transport i cuvanje zbog cega se preporucuje kao vodeca sorta.

Grane se pod teretom roda povijaju. Sazreva srednje rano. Grozdovi su mali, zbijen. Bobice su veoma krupne, loptastokolacastog oblika svetloplave boje, sa obilnim pepeljkom. Ne pucaju. Meso je cvrsto, slatkonakiselo, aromaticno i vrlo ukusno. Odlicno podnosi manipulaciju i transport. Osetljiva je na zimske mrazeve. Obilno rada. Zri srednje kasno. Grozd sa bobicama je srednje dug. Nije pogodan za mehanizovanu berbu. Prilicno je osetljiva na bolesti godroniju i antraktnozu.

Nije osetljiva na zimske mrazeve. Srednjeg vremena cvetanja i srednje ranog zrenja. Zadovoljavajuce rodnosti. Meso ploda cvrsto, kompaktno, izuzetnog prijatno kiselkastog ukusa i aromaticno.

Ima srednju ali redovnu rodnost. Sazreva rano. Plod je srednje krupan oko1,7g. Odabrana parcela treba da uz optimalnu primenu agrotehnickih i drugih mera obezbedi prinos od najmanje 4,0 tone po hektaru plodova dobrog kvaliteta prag rentabilnosti Takode parcela mora biti u blizini izvora vode i dobrih puteva. Takode je veoma dobar substrat treset tipa sfagnum. Ovaj tip treseta nalazi se na Valsinskom jezeru. Rastojanje izmedu sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, izmedu redova 2, m, a u redu od 1 m za manje bujne Bluta , do 1,5 m za bujne sorte Blukrop.

Kanal se ispuni odgovarajucim supstratom. Sadnice se postavljaju na predvideno rastojanje, nakon cega se po vrhu dodaju bukova kora ili otpaci cetinara. Potrebno je redovno dodavati nove kolicine supstrata zbog procesa humifikacije i raspadanja. Sadnja na lejama bankovima nije za preporuku. Jame se najvecim delom pune supstratom u kolicini od oko 50 lit. Najbolje je sadnju obavljati po oblacnom vremenu ili u jutarnjim i poslepodnevnim casovima. Sadnice se sade malo dublje nego cto su bile u rasadniku.

Kontejnerske sadnice se mogu saditi tokom cele sezone. Balirane sadnice je najbolje saditi od oktobra pa sve dok vremenski uslovi to dozvoljavaju. Prolecnu sadnju obavljati na vecim nadmorskim visinama i mestima gde postoji opasnost od pojave jakih prolecnih mrazeva. Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka. Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je dubrenje organskim i mineralnim dubrivima.

Svake trece godine treba koristiti stajnjak u kolicini od 30 tona po hektaru. U maju ili junu prve godine poslesadnje treba koristiti pog KAN-a po sadnici. Dubrivo rasturiti na cm od sadnica borovnice. Dubrenje treba izvesti krajem novembra ili pocetkom decembra pre snega. Primena herbicida nije preporucljiva osim u slucaju kada nemamo drugog izbora.

Tada se veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida Gramokson, Basta u kolicini lit. Malciranje je postupak zastiranja zasada razlicitim materijalima. U tu svrhu se mogu upotrebljavati bukova kora, strugotina ili folija. Iz tog razloga je neophodno postaviti mamke.

Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod vecine drugih vocnih vrsta. Borovnica donosi rod na letorastima izprethodne vegetacije, a pocinje da rada druge godine posle sadnje.

Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi su na bujnim letorastima. Njima treba obezbediti odgovarajucu kolicinu vode u svako doba.

U petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Povijene bocne izdanke takode treba uklanjati. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolecnih mrazeva. Najkvaliletniji nacin zalivanja se obezbeduje sistemom "kap po kap".

Posebna pogodnost se ogleda u cinjenici da se pomocu "dozatora" kroz sistem zajedno sa vodom mogu dodavati potrebne kolicine lako rastvorljivih dubriva.

Sistem se sastoji od mini vodenih topova koji prave neprekidno vodeno kolo ispod biljke. Precnik vodenog kola je obicno jednak precniku korenovog sistema. Plamenjaca borovnice se javlja u vidu pega velicine 2 - 20 mm na grancicama, liscu i zelenim plodovima. Bolest se suzbija preparatima na bazi kaptana Venturin , mankozeba Ditan i strobilurina. Ispoljava se u obliku mrkih pega velicine 2 -3 mm.

Prouzrokovac ove bolesti se suzbija istim preparatima kao plamenjaca borovnice a rokovi primene se prakticno podudaraju. U prolece kada otopli larve se izlegu i napadnu otvorene pupoljke.

Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi. Za suzbijanje se koristi Galmin zajedno sa Bakarnim oksihloridom. Sistem se ukljucuje najkasnije kada temperatura padne na 00C. Ovaj nacin je efikasan cak i kada temperatura padne na -8,10C. U slucaju izbora neodgovarajuce parcele, vetrovi mogu predstavljati veliki problem.

Nisu pogodne smrca i breza. Ptice predstavljaju znacajan problem u gajenju borovnice. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od 5 do 7 dana u zavisnosti od osobina sorte i vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline.

KONICA 7015 PDF

Saveti za uzgoj borovnice

.

KONICA C35 EF PDF

Gajenje borovnice u nekoliko proverenih koraka!

.

MTR 6 CHALLAN FOR PROFESSION TAX PDF

Borovnica rodila - otkup uveliko traje

.

Related Articles